Anksioznost

Anksioznost je normalna ljudska emocija koju svako ponekad doživljava. Često se opisuje kao osećaj nelagodnosti, brige ili straha, obično zbog predstojećeg događaja ili neizvesnog ishoda. U određenim situacijama, anksioznost može biti koristan i prilagodljiv odgovor, motivišući pojedince da se pripreme za izazove ili opasnosti.

Medjutim, kada anksioznost postane preterana, produžena ili značajno ometa svakodnevni život, može se klasifikovati kao anksiozni poremećaj.

Važno je znati

Simptomi anksioznosti

Anksioznost može imati različite simptome.

Simptomi anksioznosti mogu varirati, ali često uključuju:

Preterana briga
Nemir ili osećaj tenzije
Razdražljivost
Napetost mišića
Poteškoće u koncentraciji
Poremećaji spavanja
Umor
Povećan broj otkucaja srca
Znojenje
Izbegavanje određenih mesta i situacija
Doživljaj krivice
Doživljaj neadekvatnosti
Kratak dah
Vlažni i hladni dlanovi
Pritisak u glavi
Vrtoglavica

Bitno je napomenuti da se anksiozni poremećaji mogu lečiti, a različiti terapijski pristupi, uključujući savetovanje, psihoterapiju i lekove, mogu biti efikasni u upravljanju simptomima. Isto tako postoje mnogi savremeni tretmani anksioznosti i stresa koji se baziraju na primeni elektromagnetnih terapija različitih vrsta.

definicija

Šta je Anksioznost

.Anksiozni poremećaji su grupa stanja mentalnog zdravlja koja se karakterišu intenzivnim, upornim i nesrazmernim osećanjem anksioznosti ili straha. Neki uobičajeni tipovi anksioznih poremećaja uključuju generalizovani anksiozni poremećaj (GAD), socijalni anksiozni poremećaj, panični poremećaj i specifične fobije.

Uzroci Anksioznosti

Genetika i porodična istorija

Porodična istorija anksioznih poremećaja ili drugih stanja mentalnog zdravlja može povećati osetljivost pojedinca na anksioznost.

Patološka stanja

Odredjena medicinska stanja, kao što su hronične bolesti, hormonska neravnoteža ili neurološki poremećaji, mogu biti povezana sa simptomima anksioznosti.

Trauma i stresni životni dogadjaji

Izloženost traumatskim događajima, kao što su nesreće, zlostavljanje ili prirodne katastrofe, može izazvati anksioznost. Visok nivo hroničnog stresa, uključujući stres na poslu, finansijske poteškoće ili probleme u vezi, takođe može doprineti.

Faktori ličnosti

Određene osobine ličnosti, poput perfekcionizma, preterane samokritičnosti ili sklonosti izbegavanju situacija, mogu doprineti anksioznosti.

Hemija mozga

Neravnoteža u neurotransmiterima, kao što su serotonin, dopamin i gama-aminobuterna kiselina (GABA), može igrati ulogu u razvoju anksioznosti.

Zloupotreba supstanci

Upotreba supstanci poput droga, alkohola ili odredjenih lekova može doprineti ili pogoršati anksioznost.

Iskustva iz detinjstva

Rana iskustva, uključujući obrasce vezanosti i traume iz detinjstva, mogu uticati na razvoj anksioznosti kasnije u životu.

Poremećaji ličnosti

Određene poremećaje ličnosti, kao što su opsesivno-kompulzivni poremećaj (OCD) ili generalizovani anksiozni poremećaj (GAD), karakteriše hronična anksioznost.

Faktori životne sredine

Odrastanje u stresnom ili nestabilnom okruženju, izloženost nasilju ili nedostatak društvene mreže podrške mogu doprineti anksioznosti.

Promene u strukturi mozga

Istraživanja sugerišu da promene u strukturi ili funkciji određenih oblasti mozga, kao što su amigdala ili prefrontalni korteks, mogu biti povezane sa anksioznim poremećajima.

Važno je prepoznati da je anksioznost složeno stanje i da različite osobe mogu imati različite kombinacije faktora koji doprinose. Pored toga, neki ljudi mogu iskusiti anksioznost bez jasnog prepoznatljivog uzroka. Traženje stručne pomoći od stručnjaka za mentalno zdravlje, kao što je psiholog ili psihijatar, može pomoći u identifikaciji specifičnih uzroka i razvoju odgovarajućeg plana lečenja prilagođenog individualnim potrebama.